Kandidat

"Tata, kako da zainteresujem dečka koji mi se sviđa?"

Ovo je pitanje koje će mi možda postaviti moje dve ćerke kada dođe vreme za to. Ne, neću na prvu loptu da ih vezujem za radijator, kasnije ću... (šalim se naravno). Ali ću im svakako odgovoriti.

Šalu na stranu, biti otac ćerke povlači mnogo razmišljanja o tome kako je najbolje izvesti na put. Ne želim da moje ćerke budu na milost i nemilost okoline, niti da doživljavaju nepotrebne patnje. Želim čistu, zdravu decu koja će odrasti u čiste, zdrave ljude. Shvatio sam da ne treba stavljati odgovornost na bilo koga osim na njih same. Specifično - njihov izbor partnera. Pa da počnemo!

Ovaj članak je za svakog i siguran sam da će pomoći prvenstveno ženama, a i vama moji saborci kao sadašnjim i budućim očevima.

U današnje vreme veliki procenat žena ima iluziju izbora. Kao pol koji ima ključ kome će dati pažnju i time inicirati prisniji odnos, nije ni čudo što imaju tu iluziju. Međutim, kada su u pitanju emocije, a ne samo puko matematičko proračunavanje pažnje i moći, onda su stvari mnogo izbalansiranije i realnije. Kada se ženi dopadne neko, a taj neko nju ne smatra vrednom pažnje, ona tada zna da postoji barijera i da ne može da ima svakog kog hoće. Tada vidi svoju projektovanu vrednost u odnosu na tu osobu. Ako se to ponovi, ponovo i ponovo, a pritom tu mislim na sve muškarce koji ne žele potencijalnu vezu sa njom, ja to nazivam življenje u iluziji svoje vrednosti. Posledica je najčešće "prženje" najlepših godina na pokušaje da se uđe u vezu sa nekim ko je neće za vezu.

Ja ne želim da se ovo desi mojim ćerkama i, od osećaja odgovornosti, spremio sam im (vam) sistem koji celu ovu igru zaobilazi. Moj je cilj da im omogućim najveću šansu za sreću.

Uopšte ne želim da ulazim u neke psihološke i ekonomske dubioze. Želim da moj savet shvati i dete od osam godina. Sa tim u vezi odgovaram na ćerkino pitanje "Tata, kako da zainteresujem dečka koji mi se sviđa?"

"Da li se ti njemu sviđaš?"

"Pa mislim da ne, zato i želim da ga zainteresujem nekako"

"Ispravno je da ga ignorišeš"

"Zašto? Misliš da će to da ga zainteresuje?"

"Ne. Zato što on nije Kandidat"

"Kako to misliš kandidat?"

Ovako, postoje dve grupe muškaraca na ovom svetu. Oni kojima se ti sviđaš, i oni koji te tebi sviđaju. Kandidati su oni muškarci koji pripadaju obema grupama.

Prva kvalifikacija da li je neko kandidat je - Da li se ti njemu sviđaš?

Konkretno, da li sa nekom određenom sigurnošću možeš da tvrdiš da bi te dotični odveo na prvi sastanak na javnom mestu. To odbacuje sve one koje te ne žele, ili ne žele u javnosti.

Druga kvalifikacija da li je neko kandidat je - Da li se on tebi sviđa?

Konkretno, da li imaš želju da izađeš sa njim na prvi sastanak u javnosti i da ga posmatraš kao potencijalnog partnera za vezu.

Kriterijum se postavlja od PRVE kvalifikacije ka DRUGOJ, a ne obrnuto (kao u pitanju). U realnom životu to izgleda ovako: 

Podeliću scenarije u tri moguća slučaja

1) Dečko postoji u bilo kom scenariju:

Prva kvalifikacija - Ne primećuje me van formalnog razgovora, ne gleda me sa žarom, ne postavlja pitanja, ne osećam nikakvu posebnu energiju sa njegove strane....

Ignoriši. Nećeš nikog aktivirati, niti predomisliti. Daj sebi šansu za sledeći scenario.

2) Dečko postoji u bilo kom scenariju:

Prva kvalifikacija - Primećuje me van formalnog razgovora, gleda me sa žarom, postavlja pitanja, osećam energiju sa njegove strane da mu se dopadam, osećam da bi me zvao da izađemo na kafu (nešto ili sve od ovoga) - Prošao na drugu kvalifikaciju

Druga kvalifikacija - Ne dopada mi se fizički (ružan je za mene), nema manire, napadan je, nevaspitan je, smrdi, ni u snu ne bi bila sa njim.... (jedno ili sve od ovoga)

Ako te ne zavodi - Ignoriši i ne daj signale ni za šta.

Ako te zavodi - Reci da se ovo tvom (izmišljenom) dečku ne bi svidelo. Ponavljaj po potrebi ako ne shvata.

3) Dečko postoji u bilo kom scenariju:

Prva kvalifikacija - Primećuje me van formalnog razgovora, gleda me sa žarom, postavlja pitanja, osećam energiju sa njegove strane da mu se dopadam, osećam da bi me zvao da izađemo na kafu (nešto ili sve od ovoga) - Prošao na drugu kvalifikaciju

Druga kvalifikacija - Fizički mi je prihvatljiv (minimum), osećam nešto pozitivno kada sam pored njega, lako mi je da se nasmejem, zanima me njegov privatni život, izašla bi na kafu sa njim (nešto ili sve od ovoga).

U ovom scenariju je dotični dečko - Kandidat

Moje dame i moje ćerke, želim da počinjete ljubavnu priču samo sa kandidatima. Šta dalje sa njima, kako lakše do njih... to su teme za neke naredne članke, ali molim vas samo kandidati od sad pa nadalje.

Ako vam se dopada ovaj članak možete pročitati i:

On hoće samo kombinaciju sa mnom

Koje devojke najbolje prolaze?

Moć Kleopare

Kao i moje knjige:

Ključ

Dijamantsko jezgro

Možete i razgovarati sa mnom 1na1

Tiha voda breg roni

 

Postoji neka moć u tišini. Moć koja nije dodeljena i kojoj nije potrebna nikakva potvrda ni od koga. Ona jednostavno postoji. Raste u pozadini dok svet gleda i čeka da padnete. Znate o čemu pričam... Osetili ste to. Ljudi vas gledaju – sumnjaju. Njihove reči, nekad suptilne, nekad direktne, poručuju vam da niste za ovo. Smeju vam se u lice i govore iza vaših leđa. Podcenjuju vas, ignorišu, možda vas čak i žale.

U tim trenucima imate izbor. Možete se pridružiti tim glasovima, reagovati, biti glasniji... ILI možete odabrati da vaša tišina bude vaše najjače oružje. Istina je da je najglasnija pobeda ona koju niko nije video da dolazi.

Vidite, pravi uspeh ne dolazi iz potrebe da nešto dokazujete drugima. On dolazi iz discipline. Discipline da utišate sve distrakcije. Discipline da radite u tišini. Discipline da ćutite i dopustite da vaši rezultati govore. Taj uspeh dolazi iz nečega dubljeg od tuđe validacije ili nagrade. Iz nečega tišeg. Iz gladi koju niko osim vas ne vidi. Gladi koju nema potrebe objašnjavati nikome. Ne dugujete nikome objašnjenje. Vaši snovi, vaši ciljevi i vaš put ne zahtevaju objašnjenja jer ih ionako neće razumeti. Ne dok ne vide kraj. A u tom kraju je lepota ove igre.

Dok drugi troše vreme na priče, sumnje, traženje grešaka i znakova slabosti, vi se krećete u tišini. Jačate, stičete znanje i veštine, učite na greškama i postajete bolji. Kada ljudi konačno shvate šta se događa, tada je već prekasno. Posao je završen. Uspeh je zagarantovan.

Ljudi brzo donose sudove i sumnjaju, posebno u vezi s onim što ne vide. Ne vide vaš trud, neprospavane noći, sate provedene u učenju i usavršavanju veština. Ne vide žrtve koje ste podneli, niti momente kada ste ćutali, a mogli ste govoriti. Vide samo površinu i zato vas pogrešno procene. Ali baš tu leži vaša moć – u činjenici da ne vide šta dolazi.

Oni koji su zaista dobri u onome što rade nemaju potrebu da objašnjavaju svaki svoj korak. Znaju da će, kada dođe vreme, rezultati govoriti glasnije od svake sumnje, svakog trača i svakog napada.

Najslađe pobede su one koje dolaze neočekivano. Kada ljudi ne shvate za šta ste sposobni i na šta ste spremni dok ne bude prekasno. Tada nemaju oružje, već samo sopstvenu tišinu. Shvatite da je ključ uspeha da nadživite buku, da nadmašite one koji sumnjaju. Najbolja forma pobede nije rasprava, već neporeciv uspeh.

Najglasniji u sobi najčešće su i najnesigurniji. To su oni koji govore šta će uraditi i kako su veliki. U tim trenucima setite se – uspeh je najveća osveta. Pustite ih da pričaju, da pretpostavljaju, da lepe etikete, da misle da vas potpuno poznaju, pa čak i da vas kažnjavaju. Svaki sekund koji oni potroše na to, vi trošite da postanete bolji i jači. Dok oni prave buku, vi pravite korake. Kada shvate šta se dešava, vi ćete već biti toliko daleko da ništa od njihovog truda neće biti važno. Neka vaš uspeh bude poslednja reč u svakom vicu koji su pričali o vama.

Pravi rad nije glamurozan. Nije popularan, nije bučan i nije zabavan. Pravi rad je tih, dosledan, i nalazi se iza ćoška. Pravi rad je dosadan i repetitivan. Zahteva vreme i strpljenje.

Za kraj, bavite se pravim radom i pravim uspesima. Neka ih vaš rad i vaši uspesi ni manje ni više nego ŠOKIRAJU.

Na vašoj sam strani.

Pročitajte i članke:

Proces, Doneo sam odluku, Nema stajanja

kao i moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgro

Ili ćete se venčati, ili ćete raskinuti.

Kada uđete sa nekim u vezu, trećeg nema.

Ja lično, teško podnosim raskide. Ne želim da budem ona strana koja ostavlja, niti ona koja je ostavljena. Želim mir i ljubav i sreću i kafu dok pišem ovo sada... Ali zašto bih ja to spontano dobio? Čak i kafu moram sad sam da skuvam.

Ono što mene razlikuje od prosečnog muškarca je što sam brzo izašao iz začaranog kruga - Upoznam nekog, maštam, osećam se super, osećam da nešto nije u redu, padam na nos. Taj krug može da postoji čak i kada ne izlazim sa tom osobom, a kamoli kada smo u vezi i kada mogu da maštam svašta na osnovu samo par relativno normalnih sastanaka.

Imam još jedan začaran krug. Mlad si i glup, padaš jer si mlad i glup, shvataš da si mlad i glup, učiš na greškama i ojačavaš, nisi više toliko mlad niti toliko glup, devojka se duboko zaljubi u tebe jer nisi više glup a i zato što nisi više slab. Ona misli da si jak zato što si rođen takav za nju, a ti si jak zato što si preživeo mikrouništavanje stotina žena. Nastavile bi da te uništavaju da pričaš i žališ se o tome i tako bi ostao zauvek u tom krugu i tvoji geni bi umrli zajedno sa tobom. Prestale su da te uništavaju zato što si sada jak i ne žališ se i znaš da je tvoja prošlost odigrala ulogu.

Realnost je da se prave osobe teško pronalaze, i to važi za svakog. Neko i shvata ovu realnost - ali onda se preda. Pretrpi razočaranje jednom, dva puta i preda se. Lakše mu tako... Onda, kada želi da pokrene neku priču, teško mu je jer treba da transformiše celu svoju ličnost za jednu jednostavnu radnju. Započinjanje razgovora ili traženje broja telefona na primer.

Još jedna realnost je da - ili ćete raskinuti, ili ćete se venčati. Ja želim da okrenete ovu realnost u svoju korist. Prva stvar koja može da se primeni, a važi i za muškarce i za žene, je da prestanete da se trudite za nekog kog 100% sigurno znate da neće biti vaš bračni partner. U praksi to izgleda ovako: Svaka ima potencijalnu šansu koju vodim na prvi sastanak. Trenutak kada pokaže osobinu koju ja 100% ne želim kod bračnog partnera, to je zadnji sastanak. Na primer, ja imam psa - dotična ne voli pse, ili meni je vernost broj jedan, ona ima princip kontakt sa bivšima. Još jedna dobra primena je, ako stvari dobro idu, znam da će taj početni period od prvih dva meseca pamtiti ceo život i prepričavati ga prijateljima i deci. To nam daje posebnu inspiraciju da ga učinimo što boljim mogućim.

"Imaću pet kombinacija" vodi do pet raskida. Ne mora da budu dramatični, ali ako se mere u desetinama, definitivno će uticati na samopouzdanje koje predstavlja trećinu našeg karaktera. Druga stvar - specijalizovaćete se za lakše žene jer ćete ići linijom manjeg otpora. Onda kada neka žena očekuje neko ponašanje na nivou, a vi specijalizovani za lakše žene, desiće se da pogrešnim postupcima izgubite šansu IAKO imate traženi karakter.

Shvatite da je ljubavni život ozbiljna stvar. Nije samo da li ćete imati žensko pored sebe ili ne, već da li ćete imati životnog partnera da delite sreću i nesreću u životu, ili biti sami sada i u starosti. Da li ćete imati decu ili ne. Ako vas ni jedna neće, nećete imati ništa od toga i sami ste krivi.

Moj ključ uspeha - spolja duhovit, lak za razgovor, što prijatnije raspoloženje, empatičan, ne pričam mnogo ali kada pričam trudim se da bude u pozitivnom duhu i duhovito... Unutra vrlo ozbiljno shvatanje trenutnog procesa, progresa i života, disciplina, samokontrola, kriterijum, predviđanje i analiziranje, ali i zahvalnost i neka dublja sreća.

Više u mojim knjigama Ključ i Dijamantsko jezgro

Mračna energija

Ljudi su retko onakvi kakvi se predstavljaju da budu. Iza maski ljubaznosti i asertivnog ponašanja uvek postoji neka mračna strana - Neka nesigurnost, neka pohlepa, neka agresija koju ljudi blokiraju od vidika javnosti. Međutim, taj naš sistem blokade nije savršen i nema dovoljnu jačinu pred naglim impulsom obično nakupljene mračne energije. Taj sistem, želeći na prikrije impulse, ima običaj da pokaže suprotne osobine - Ljubaznost, velikodušnost, jačinu... Kod većine ljudi mračna strana je neprimetna. Ponekad međutim primetimo trenutak kada se njihovo ponašanje jednostavno kosi sa našom percepcijom njihovog karaktera. Podli komentari, rizično klađenje, pogrdna kritika, ishitrene odluke... Sve to pokazuje da iza čoveka vrema njegova senka. Karl Jung je studirao ovo i on smatra da senka čak ima i dubinu. Ono što je moj princip ovde, a i u većini stvari je da krenemo od sebe.

Gde je naša mračna energija? Tu je... Uvek je tu.

Još od detinjstva, moji roditelji su me učili da budem čovek. Da se ponašam u skladu sa moralnim vrednostima, da ne lažem, da ne kradem, da poštujem druge i sebe. Ukratko, imali su najbolju nameru. Ne mogu da kažem da nisu uradili dobar posao. Odupreo sam se kriminalu, drogi, alkoholu, kocki itd. Ali daleko od toga da sam bio bezgrešan. Bio sam povodljiv, počeo rano da pušim i da se družim sa sumnjivim tipovima, da donosim neke diskutabilne odluke, da upišem daj šta daš srednju školu, a i poneki fizički okršaj mi nije bio stran.

Ono što je glavna poenta ovde je da sam ja mislio da je svrha čoveka neka površna zadovoljstva i zadovoljenje ega. Nisam ni najmanji pojam imao o tome šta znači biti čovek. I dalje nemam potpun odgovor, ali znam jedno - Svi imaju mračnu stranu i retko ko to priznaje sebi.

Ono što je glavni pokazatelj mračne strane je gde ode nakupljena energija bez kontrole. U mom slučaju, to je agresija (ne mešajte ovo sa manama čoveka). Ranije se ispoljavala tako što sam vokalan kada je rasprava u pitanju, pa čak i do mržnje osoba koje su mi subjektivno nanele bol ili frustraciju. Ono što je gore od svega je da ja nisam bio svestan toga. Ja sam mislio da je sve to normalno ponašanje.

Ne, nije normalno ne znati ko si. Nije normalno imati sebi nepredvidivo ponašanje. I nije normalno svojim mračnim stranama upropaštavati odnose.

E sad, sigurno se pitate, možemo li se promeniti. Odgovor je NE. Ono što možemo da uradimo je težište ovog članka. Možemo da nakupljenu mračnu energiju kanališemo u nešto pozitivno. Možemo čak i ceo život oslanjati se i crpeti našu mračnu energiju.

Da li znate koliko energije je potrebno da se završi fakultet koji ne mirišete?

Da li znate koliko energije je potrebno da se napiše knjiga?

Da se ima uspešna vojna i IT karijera?

Tona. Ona ista koja nema šanse da se iscrpi iz nečeg samo moralnog. Mora iz celog bića. Mora da jedeš život inače ćeš ili eksplodirati ili implodirati. Bez moje mračne strane ne bi dovršio ništa i ne bi postao niko.

Na svakodnevnom nivou, kanališem svoju mračnu energiju na trening u teretani, trening plesa i trening borilačkih veština. Sve to je držalo energiju pod mojom kontrolom. Pustim je kada želim da je pustim i zadržim je kada želim da je zadržim (kada me neko provocira na primer). Ono što ne može da se uradi, a mnogi pokušavaju, je da je zadržavaju non stop plašeći se da ne izađe nešto nemoralno. Pa izaći će, i to sa kamatom.

Biti čovek nije naivno. Mi smo bre životinje. Mi smo životinje koje moraju da spoznaju sebe i tek tada postanu ljudi - Inače smo životinje koje liče na ljude i eto pričaju. A iza ugla bez pravila bi mi ruku odgrizli.

Šta sam saznao do sada šta je biti čovek:

Čovek prvo zna sebe i svoje životinjske i ljudske instinkte, prepoznaje čoveka i životinju u drugom, ne sudi, ne napada ali se brani, empatičan je umesto narcisoidan, davalac je, svestan je da je jedan u sedam milijardi i da se ne vrti sve oko njega, slavi ljubav, kontroliše strah, ume najistinskije da voli.

Sretao sam ljude koji su u spoljašnjosti propalice, kurve i pijanci. Sretao sam životinje direktore preduzeća, diplomate, oficire, bankare.

Zapamtite momci, budite ljudi pre svega. Saznajte šta je dobro i šta loše kod vas. Crpite nakupljenu energiju u nešto produktivno, ne sudite sebi ni drugima. Volite sebe i volite ostale ljude.

Na vašoj sam strani.

Pročitajte i:

Opsesija

kao i moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgro

Ruka na kvaku dok ne budeš u braku

 

Ovo me momci nije naučio niko. Ovo imam od rođenja. Nikada nisam savio kičmu da smanjim bol. Pa makar bio nepodnošljiv. Makar umirao. O čemu se radi ovde?

Često puta dolazimo u situaciju manjih, srednjih i velikh konflikta (velikih ne često nadam se) sa devojkom. Često niko nije u pravu. Često, treba da popustimo oko nekih sitnih stvari - Neka stoji saksija tu, neka se kupi nešto skuplja garderoba, neka se promeni mesto izlaska, neka se poseti ne baš tako drag njen prijatelj... 

Ali, dođu situacije kada i srce i duša i mozak i telo kažu da si u pravu. Stavljaš ruku na panj - U pravu si sada. Ponekad, baš u tim situacijama dođe do konflikta - Manjeg, srednjeg ili velikog. 

U svakom slučaju - Ne popuštaj!

E sad momci, lako je reći "Ne" kada ona želi da vam okreči dnevnu sobu pink bojom. Šta ako traži da se useli kod vas posle dva meseca? Šta ako želi da joj platite školarinu posle šest meseci? Šta ako želi odmah decu? Šta ako traži oproštaj što se videla sa bivšim? Šta ako ucenjuje da se odreknete nečega vama vrednog? (prijatelja, slobode, hobija).

Ne - pa makar me ostavila i umro posle toga. Jedino tako će vas prava istinski voleti. Pogrešna za vas će vas ostaviti.

Dobra vest je da, ako disciplinovano upotrebljavamo "Ne" kada znamo da smo u pravu, ne bi trebalo da dolazimo u velika iskušenja. Ona tada zna da ćemo je ostaviti bez osvrtanja.

Kada odaberete pravu na osnovu njene zaljubljenosti i njenog karaktera i krenete u ozbiljnu priču kao što je brak, neće osećati ruku na izlaznim vratima, ali vas neće izdati.

Do tada - nek oseća da vi u svakom trenutku možete da odete, da se odljubite ili da nađete drugu ako pomisli da radi nešto što je u suštini pogrešno. To vas čini izazovom u vezi (često pitanje) i to vam gradi samopoštovanje.

Na vašoj sam strani

Pročitajte i:

Strah od odbacivanja

Reči šapuću, dela vrište

Opširnije u mojim knjigama Ključ i Dijamantsko jezgro.

Strah od odbacivanja

 

Imam jednu vrlo zanimljivu priču iz mlađih dana. Priču za koju znam da nije samo moja. Priču koja može da se dešava iznova i iznova ceo život. Priču o korenu...

U prvoj vezi koja je, recimo ozbiljnija, u kojoj oboje smatrate jedno drugo partnerima, se konstantno dešavaju nove i jedinstvene situacije. Ja sam se tada prvi put susreo sa "Hej, idem sada u subotu kod druga na rođendan. Pravi žurku u ... lokalu". 

Nismo se dugo zabavljali tada. Ljudi su imali izbor da zovu parove ili ne, i mnogo češće je bilo ne. Nisam poznavao tog druga, niti bilo koga ko bi išao. Osetio sam nešto što je meni bilo blago uznemirujuće. Sada znam tačno šta je - To je situacija van moje kontrole. Nisam mogao sam sebe da pozovem, niti sam mogao iz mnoštva ličnih etičkih i praktičnih razloga da joj kažem "Ne idi" (nisam tiranin, a i da jesam, dovoljno sam bio pametan da znam da ništa ne bih postigao a izgubio mnogo). Jedino što mi je preostajalo da uradim je da pitam par pitanja u vezi identiteta osobe koja slavi i da kažem "Lep provod", ostavljajući sebe blago uznemirenog i u blagoj neizvesnosti. Mnogo pijanih muškaraca, pored moje verovatno pijane devojke mi nije ulivalo sigurnost.

Kada se vratila, jedva sam čekao da je pitam kako se provela (u prevodu šta se dešavalo). Rekla mi je par nebitnih stvari za mene i onda... "Prišao mi je jedan momak i muvao me je". Blago uznemirući osećaj od ranije je postao uznemirujući. Vrlo lako, taj osećaj prelazi u pasivnu agresiju. Hteo sam znati sve detalje jer sam mislio da ću se tako osećati sigurnije i da će se sve vratiti u normalu. Čuo sam detalje i pustio da taj dan prođe sa samo blagom raspravom. To je tako bilo u mojoj glavi tada.

Ta pukotina u mom samopouzdanju, a i njenim emocijama prema meni zbog toga se širila i snosio sam posledice zbog toga kasnije. Ono što je bitno u ovoj priči je to koliko bih voleo da sam bio zreliji u ovakvim situacijama u životu.

Nemojte pogrešno da me shvatite. Bol u ljubavnom životu je realna, strah je realan. Nije rešenje u potiskivanju emocija. Ono što sam želeo je da budem zreliji i hrabriji i sve ono rđavo se počisti time.

Bio sam ranjiv jer nisam imao ni jednu liniju odbrane. Sve mi je dopiralo do srca i kada se to vrati kroz unutrašnji proces, ono što izlazi je nezabavan nesiguran momak koji daje pasivno agresivne komentare. I to je samo početak za neke momke... 

Te linije odbrane su težište ovog članka. Hajde da krenemo od sebe prvo.

"Nek me prevari ako je glupa" stav je prva linija odbrane. Najlakše mi je tako da objasnim. Radio sam na sebi, zdrav sam, lep sam. nemam poroke, statusno i finansijski sam zadovoljan, nezavistan sam, duhovit sam, alfa sam, redak sam, zavodljiv sam, poželjan sam...  Sve u svemu kvalitetan sam primerak muškog roda i ne može me devojka lako zameniti. U suštini, koja god pozitivna slika o sebi koja je bliska realnosti (nadam se). Nevernu ženu međutim ja lako mogu da zamenim i tačka.

Druga linija odbrane je njen nivo zaljubljenosti. Maksimalno zaljubljena žena ne vara ni pod kojim uslovima. Postoji poseban članak o tome.

Treća linija odbrane je poznavanje sebe i ljudske prirode. Svi mi imamo nesigurnosti... Moj otac je često išao na ratište kada sam bio mali i dolazio je samo na dva dana jednom mesečno u toku delovanja. Kako sam ja kao dete od 5 godina mogao da shvatim to? Ja sam to doživljavao bukvalno kao odbacivanje i definitivno se to naplaćivalo sve dokle nisam postao svestan mnogo kasnije. Takođe sam želeo i više i kvalitetnije pažnje žena nego što sam imao u adolescenciji što je vrlo moguće stvorilo vakum. Poznavanje ženske prirode je takođe odbrana. Prevara nije događaj već vrhunac procesa. Procesa koji možda traje mesecima. Ako se nešto desi, znaci su postojali sve od dana kada je prestala da bude maksimalno zaljubljena.

Četvrta linija odbrane je ona praktična. Neće život da mi stane kada je moj partner odsutan. Izlazim i ja, družim se i ja. Pa i popijem neku i ja... Pa nek ona malo misli šta ja radim... (bez zle namere naravno). Kada se prođu malo situacije koje mogu da okinu neke emocije, a ne dešava se ništa značajno, prirodno se stiče poverenje i poboljšava kvalitet veze.

Momci, da vam kažem nešto za kraj - Neće je zadržati uvid u njen telefon, u njenu istoriju na pretraživaču, skriveni mikrofon ili kamera, praćenje, privatni detektiv... Ništa od toga! Zadržaće je njena ljubav prema vama i vaš karakter. Kada to imate, opustite se. Uvek će više hteti da ide sa vama nego bez vas. Ako to nemate, sve može biti pretnja. Ako se svađate non stop, svi su bolji od vas. Čak i oni sa glupim forama. Ako nema vašu pažnju, svi sa malo pažnje su bolji. Ako vas ne voli, svako može da joj se svidi...

Ljubavni život nije zajebancija. Niko ne brine o vašem srcu ako ga vi ne zaštitite. 

Na vašoj sam strani.

Moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgro su tu da vam pomognu.

Kriterijum

Uvek sam se pitao zašto je bilo toliko lako da se zaljubim kada sam bio dete, a sve teže i teže kako su godine prolazile. Na početku mog života u delu muško ženskih odnosa, dovoljno mi je bilo da je smatram lepom. Lepa devojka po meni i ja sam zaljubljen. To je to. I dugo je tako bilo. Osnovna škola, lepa devojka, ponaša se kao govno prema meni - Nema veze, zaljubljen sam. Bilo je tako sve dok nisam osetio neku bol od strane lepe devojke. Tuđa iskustva ovde nisu pomagala. Morao sam sam da osetim i to je bilo kada sam imao 16. Bila je lepa, bio sam dobar, zaljubljen i prepušten. Trajao sam samo nekoliko sastanaka. Posle je počela da me ignoriše dok ne shvatim da joj se ne dopadam više. Možda joj se nikada nisam ni dopadao, ko zna. Uglavnom, rodio se moj prvi neki svesni kriteriijum (ako računam da je lepota nesvesni kriterijum). 

Moj prvi kriterijum pored njene lepote je bio - Da joj se dopadam. Vrlo sam emotivna osoba i rodio se zbog zaštite. Ni sanjao tada nisam da je ovaj kriterijum sam po sebi vrlo visok i zahtevan za prosečnog muškarca. Pogotovo sada u eri interneta i profila na socijalnim mrežama.

Ok, rešio sam da radim na tome. U školu sam uvek išao namirisan i nameštao frizuru.  Trudio sam da nasmejem devojke i da im se dopadnem. I onima koje su lepe i onima koje nisu. Kriterijum je radio par godina i ne sećam se da sam bio sa nekom devojkom kojoj se nisam inicijalno dopao i da sam bio svestan toga. Štitio me je i doneo neku sreću i zadovoljstvo nekoliko godina gde sam ja bio taj koji je imao neku dozu kontrole. Nisam jurio za ženama koje me nisu htele što je ogroman uspeh u tim godinama. Iskreno, nisam se nešto ni zaljubljivao što je doprnosilo iluziji uspeha sa ženama generalno i dozi kontrole. Tako je bilo do 19.

U 19 sam imao prvu dugu vezu koja je trajala godinu dana. O njoj već znate iz prethodnih članaka i knjiga. Uglavnom nije se slavno završila. Saznao sam da je bila paralelno sa mojim dobrim drugom zadnjih mesec dana. U drugim tekstovima postoje perspektive tog događaja, ali ona vezana za ovaj članak je da se rodio moj drugi kriterijum - Ona mora da mi bude verna. Opet iz straha. Opet zaštitnički. Opet crvena linija za sve buduće devojke.

Posle toga, kako su godine išle u mojim dvadesetim, kriterijumi su se samo povećavali. Pa se tu rodili fleksibilnost karaktera i nesebična priroda kao novi kriteriumi i crvene linije. Ovog puta to nije bilo iz straha već iz analize sa kim je moguće imati prihvatljiv život čak i kada je samo zabavljanje u pitanju. Nakon ovoga su došli i kriterijumi kao što su zajednička interesovanja i teme za razgovor, principi, razumevanje, okolina, zdravlje... Lista je samo rasla.

Činjenica je da su mi visoki kriterijumi doneli zaštitu i sačuvali vreme i novac. Naveli su me da isto tako radim i na sebi i da pružam bar isto toliko koliko i tražim. Ono što su mi takođe doneli je usamljenost, osuđivačku prirodu, kapacitet da emocionalno duboko povredim suprotan pol, pa na kraju i nestrpljivost i remećenje prirodnog toka upoznavanja.

Morao sam da spustim loptu inače bi se pretvorio u nešto što nisam i ne bi imao apsolutno nikog. Shvatio sam da i sam imam puno mana koje bi se videle kad tad i testirale njenu ljubav. Takođe sam shvatio da je ljudsko biće fundamentalno felerično. Morao sam da naučim da volim ženu pored njenih mana. Morao sam da naučim da ne sudim sebi i da ne sudim ženama, da budem tolerantan prema ženama, strpljiv sa ženama, da pokušam da razumem njihove poteze.  Mislim, sve ovo sam studirao ranije, ali je sada bilo iz perspektive onoga što mogu da praštam. Šta mogu da oprostim sebi i šta mogu da oprostim njoj. Ovo je takođe bio proces. Kriterijum je pogotovo na testu kada delite život sa nekim. Naučio sam da, bar što se mene tiče, ona treba da bude ultra inteligentna, razume sebe i svoju prirodu, kao i mene i moju prirodu. Druga opcija je da bude verni pratilac i prepusti meni bitne odluke u životu. Svi ostali slučajevi su prošli loše. Lepo je rekao Lincoln i to je ovde primenjivo - Bolje da jednu vojsku vodi jedan loš General nego dva dobra. Jedino bolje od toga je prva opcija gde se "dva Generala savršeno razumeju i nastoje da donose odluke po vrlo sličnim principima".

Šta je sad naravučenije svega ovoga? Evo šta želim da izvučete iz ovog članka:

- Treba imati kriterijum i određene crvene linije (vernost na primer).

- Pored visokih kriterijuma trebate da budete toleranti i da praštate ono što možete i što je van crvenih linija.

- Ne treba srljati pre i u toku veze i narušavati prirodni tok upoznavanja.

- Treba imati dugu vezu sa osobom pre ulaska u zajednički život sa istom.

- Ne stupati u brak rano. Mi muškarci treba da sazremo za jednu takvu instituciju.

Svi članci sa leve strane su povezani nekako sa ovim tako da sve ih pročitajte ukoliko niste.

Takođe pročitajte i moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgro.

Svrha muškarca

Ovaj članak će nekima pomeriti malo živce, nekima potvrditi intuiciju, nekima probuditi ideje o nekoj velikoj slici o nama muškarcima i našoj svrsi u muškoženskim odnosima.

Vrh planine, zvezda na jelci, srž planete... 

Naša svrha moji muškarci, moji saborci je da brinemo o ženi i deci.

Evo šta sve objašnjava ova svrha iznad:

-Našu nadmoć u fizičkoj snazi.

-Našu emocionalnu prirodu prema ženi.

-Našu strast za novcem koji će obezbediti pristojan život porodice.

-Našu bol kada stupi razvod i kada se deca odvoje od nas prisilno.

Srećni muškarci su oni koji žive život sa ovom svrhom u planu ili ostvarenju. Oni traže ženu da je vole i poštuju i sa istom osnuju porodicu. Oni se bore krvavo za sve. Bore se za nešto što je iznad njih samih. Bore se za tri, četiri, pet života umesto jednog i toliko imaju više motivacije od onog koji se bori samo za svoj.

E sad, postoji more muškaraca koji se udaljavaju od svrhe bilo svesno ili nesvesno ili pukom nesrećom. Priroda im nije podelila najbolje karte što se izgleda tiče i samim tim imaju manji izbor žena, posvećuju se pogrešnim ženama i pate za njima ili ni sa jednom ženom nemaju emocionalnu povezanost, ne zadržavaju prave žene čak i kada ih imaju, posvećuju se previše karijeri i ličnim materijalnim prohtevima, žene pogrešnu ženu, razvode se... 

Shvatite momci da je ostvarenje naše svrhe i naše sreće 90% borba i 10% sreća. Da, potrebno je preživeti pogrešne. Da, potrebno je preživeti samoću. Da, potrebno je preživeti nemaštinu. Da, potrebno je 5-10 godina naći pravu. Da, potrebno je raditi na vezi konstantno čak i kada je nađete. Da, potrebno je odrasti i postati muškarac jer je život ozbiljna stvar, a srećan život vrlo teška stvar.

Shvatite žene da muškarac neće želeti da brine o vama iako mu je to svrha kada ga ne volite, kada mu zvocate, kada ga varate na sitno ili krupno, kada se ugojite 30 kg. On sve ovo iznad shvata kao prevaru i kao izdaju i gubi inspiraciju da sprovodi svoju svrhu sa vama. Tada i dobar muškarac može da se odljubi, prevari, napusti, povampiri se...

Svim muškarcima koji žele da ispune svoju svrhu - Naoružajte se strpljenjem, radite kao crnci da steknete nešto, budite poželjni ženama svojim karakterom prvenstveno, donosite mudre odluke, budite spremni za dobru priliku i... Neka sreća bude sa vama. Univerzum nekako izbalansira sreću i nesreću. Vi budite spremni na sve.

Moje knjige:

Ključ
Dijamantsko jezgro

Razgovor jedan na jedan