Pomeranje uma

Da li se sećate kada smo bili deca? Naš um nije imao granica. Hteli smo da budemo astronauti, profesionalni sportisti, milioneri, policajci, vojnici, neko ko će promeniti svet... Govorili smo to sa ponosom. Imali smo neverovatnu količinu energije. Nismo hodali - trčali smo. Nismo bili ozbiljni - sve je bila igra. Život je bio igra, a igra naše prirodno stanje.

I šta onda? Onda počinje hipnoza ostalih ljudi. Ako vam je majka bila uplašena za novac, reći će vam da novac ne raste na drvetu. Ako vam je otac izgoren od ljudi u životu, reći će vam da ne verujete ljudima. Onda odete u školu i profesori vam konstantno pričaju da se oblačite kao svi, da razmišljate kao svi, da se ne smejete preglasno, da ne budete kreativni već da učite i recitujete samo ono što vam je dato (čast izuzecima), vi ste obični ljudi, dok su veliki ljudi blagosloveni i rađaju jednom u 100 godina. Govore nam da ne razmišljamo na veliko. Igraj na malo; na sigurno. Onda krenu i naši prijatelji sa istom pričom. Oformi se neki standard razmišljanja i veoma je nepoželjno da neko u grupi razmišlja drugačije. Kažite vašim prijateljima da hoćete da postanete (profesionalni) tekstopisac ili slikar i videćete o čemu pričam.

U suštini, svet nam govori da se skrasimo u običnost.

"Provedi najbolje godine svog života gledajući televiziju. Ne možeš biti sposoban kao sportista. Ne možeš biti optimističan kao prvotimac. Ne možeš napraviti veliku firmu. Ne možeš napisati knjigu. Ne možeš napraviti kuću iz snova. Ne možeš postati inovator. Ne možeš da promeniš stanje u gradu (državi, svetu). Ne možeš naći ljubav kakvu želiš. Budi običan!"

Nemojte da se iznenadite ako završite sa ovakvim razmišljanjem kada imate 20, ili 35, ili 55 godina. Nemojte da se iznenadite ako nađete u kutiji koju je svet pripremio za nas. Onoj kutiji koju smo suviše uplašeni da napustimo. Školujemo se u kutiji, radimo u kutiji, živimo u kutiji, idemo u šoping u kutiji, transportujemo se u kutiji, provodimo pet sati svake večeri gledajući u kutiju, mozak nam je smešten u kutiji i onda na kraju i umiremo u kutiji. Zar je život jedna kutija?

Moja namera, moja strast i moje obećanje vama je da vas podsetim da život nije kutija. Ne verujte u razmišljanja mase.

Nova godina nam dolazi i želim vam reći nešto:

Nije pomeranje kazaljke ono što predstavlja promenu i novost u vašem životu - Pomeranje uma predstavlja promenu i novost u vašem životu.

Slušaj ovamo, reći ću vam da možete kupiti novi auto, ali ako stavite istog vas u taj novi auto to neće promeniti vašu vožnju.

Ako stavite isti par u novu kuću, nova kuća neće promeniti njihov odnos.

Ako obučete novo odelo vredno hiljade evra, to vas neće načiniti novom osobom, vrednom osobom.

Ljudi, ako mislite da ćete magično da postanete nova osoba novim automobilom, kućom, poslom, partnerom, godinom... varate se.

Nova osoba se rađa iz novog mozga i nove perspektive vašeg života.

Srećni praznici!

Na vašoj sam strani.

Ukoliko ste novi čitaoc, i ovo vam deluje logično, pročitajte Za nove čitaoce.

Pročitajte i ostale Novogodišnje članke: Odlučite za stalno, Šta želite? i Ispunjenost.

Ako ste zainteresovani za puno puno više od ovoga, razmislite o mojim knjigama Ključ i Dijamantsko jezgro.