Nešto što vam uništava ljubavni život u startu

Kada napišem članak gde su vaši komentari veoma pozitivni, tada sam zadovoljan. Osećam sreću i radost. Međutim, kada dođe vreme da se napiše sledeći članak, ili ono mnogo teže - knjiga, ja osećam pritisak.

Pritisak da članak koji pišem neće biti toliko dobar kao prošli. Pritisak da ću nekoga uvrediti, poniziti. Pritisak da ću napisati nešto što samo ja razumem (ili ni ja ne razumem). Evo sad osećam pritisak na samu pomisao da stanem ispred 30 ljudi i govorim o onome što znam iako imam tri dana neprestanog govora u glavi.

Kada malo bolje razmislim, to je onaj isti pritisak koji sam imao pred neko važno upoznavanje, pred sastanak, pre neke intimnosti sa devojkom.

Zašto sam osećao pritisak? Zato što sam se plašio da se ne obrukam, da ne napravim budalu od sebe, da ću mentalno blokirati.

Hoću da znate momci da sam osećao tonu pritiska. Da i dan danas osećam pritisak za nove stvari. Ali sam naučio da radim stvari uprkos pritisku, ali i da taj pritisak drastično smanjim određenim principima. Principima koje bebe mogu da nas nauče.

Pogledajte samo bebe kad počinju da hodaju. Njih ne interesuje što se roditelji i prijatelji smeju kako hodaju kao pijanci. One ne razmišljaju o tome da li će ispasti kul dok hodaju. Ne! One samo probaju da hodaju. Nemaju pritisak. Nemaju očekivanja. Nemaju imidž koji treba da opravdaju. Zato i uče tako brzo!

Zapamtite ljudi, kada osećate pritisak postoji realna opasnost od totalne paralize. Mnogo puta mi se desilo da ne želim da pišem novi članak jer treba da opravdam onaj stari, ili previše mislim o temi, ili previše analiziram. I na kraju to ponekad ispadne nešto što nije meni autentično, već želim da impresioniram. Objavljujem rat ovome i trebate i vi.

Čim vi želite da impresionirate, da polirate vaš imidž ispred rasta ličnosti, nešto nije u redu. Koliko vas su u ovom trenutku zabrinuti za vaš imidž umesto da budete beba  i probate te prve korake? Ne interesuje me ko ste i što ste u nekom polju u životu postigli nešto! Svi smo bebe za neke stvari i dok to ne priznamo - ostaćemo bebe.

Moć počinje kada počnemo od nule, a ne kad mislimo da sve znamo. Evo ja kažem da sam STUDENT sa ženama. Baš zato što sam student sam narastao toliko da napišem nešto na tu temu. Ako ti misliš da si profesionalac, bićeš paralisan i udarićeš u plafon. Na kraju krajeva, nećeš rasti kao ja. Student može da greši i da ne oseća grižu savesti. Student može da isprobava nove stvari i da bude loš za početak. On je student.

Ista je razlika između meštana i turista. Meštani misle da sve znaju o svom gradu i sede kući i gledaju film. Turista gleda svaki detalj, uživa u lepoti grada, obilazi ga bez neke putanje, želi da zna više o njemu. Često puta turisti znaju više o gradu nakon obilaska nego meštani koji žive tu ceo život. Kada želim da uživam u mom gradu, ja zamislim da sam turista. Ustvari, zamisliću da sam turista u svim segmentima života.

Kada sam ja ponizan, možete biti i vi. Neke od vas je sramota da uče o devojkama. Pogotovu od nekog drugog. Evo vama (javno) kažem da sam ja bio niko i ništa i da i dalje učim. Umesto da imate imidž ja sam Baja sa ženama, žene me vole i to, pređite na izgradnju vas samih. To je jedini put ka uspehu. Što se tiče vašeg ljubavnog života i uspeha sa ženskim polom, imate priliku. Tu su moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgo.

Na vašoj sam strani.