Mnogi se pitaju kakva ljubav treba da bude.
Uslovna, ili bezuslovna?
Hajde da uđemo malo dublje u ovu temu i da razbijemo neke predrasude.
Mnogima je romantična ta "Bezuslovna ljubav". Čekaj malo. Stani. Jel to znači da partner može da se ponaša sa nepoštovanjem, bez ikakve afekcije, bez ikakve romantike?
Ono što sam primetio kod ljudi je to da oni praktikuju bezuslovnu ljubav u vezi, dok ta ljubav prelazi u uslovnu u braku. Većina misli da je svrha veze uživanje. Ne, ne i ne.
Svrha veze je videti od kojih sve konaca je satkana ova ličnost i postoji li osobina sa kojom ja ne bih mogao da živim. Ključ je shvatiti stvari obrnuto. U vezi treba praktikovati uslovnu ljubav, a u braku bezuslovna ljubav gubi svrhu ako odaberete pravog partnera. U braku nema: "E, prekršio si mi kriterijum". Već ste rekli "Da". Mogu da se kladim da je u 80 - 90% slučajeva ispoljavao/la te osobine kada ste bili u vezi, ali ste vi bili slepi, ili previše zaljubljeni, ili ste ostali sa njom/njim zato što niste mogli izdržati usamljenost (iako ste znali da je to pogrešan muškarac/žena), ili iz nekog drugog nenavedenog razloga.
Ostavljanje partnera treba da se desi što pre (idealno bi bilo na prvom sastanku), a ne posle 10 godina braka i dvoje dece. Tada više nije do vas! Tada je do te dece. Razvod roditelja je možda najbrutalniji udarac na dečiju psihu.
Za one koje ne znaju, meni su ta deca najbitnija. Ako ste rekli "Da" ženi ili muškarcu - to je gotovo. Rekli ste "Da" i njenim/njegovim manama i situaciji. Rekli ste "I u dobru, i u zlu". Niste rekli "I u dobru", a u zlu ću da preskočim.
Muškarci prave grešku što se žene iz pogrešnih razloga, dok žene prave grešku misleći da mogu da menjaju pravila, ili njegov karakter, posle matičara. Muškarci ne shvataju da žene njen karakter, dok žene ne shvataju da se niko ne menja. Nisam džabe dobar deo knjige posvetio ovome. Znam da je lepo biti zaljubljen, znam da je lepo misleći samo na zabavu u vezi. Znam sve to. Ali ako se venčate za pogrešnog partnera, pa vi ne znate koji pakao od života vas čeka.
Ja želim da načinite ostatak života najboljim delom vašeg i drugih života. Ne želim da ostatak vašeg života načinite mizernim posredstvom neodgovornosti pri donošenju izbora.
Samo se osvrnite oko sebe i pogledajte koliko samo nesrećnih brakova ima. Molim vas. Ali, molim vas nemojte tako da završite.
Na vašoj sam strani.
Ako vam je ovo logično , razmislite o mojim knjigama Ključ i Dijamantsko jezgro.
Odlično.
ОдговориИзбришиHvala puno
ИзбришиSpartanac,
Избришиsta ako je neko napravio gresku i shvatio vremenom da je ozenio pogresnu, da li po tebi to znaci da treba da zivi nesretan i u paklu (kao sto sam kazes) do kraja svog zivota, zbog dece? Ljudska bica grese. Sta sad? Sve sto je do mene ja sam probao da do ovoga ne dodje, ali prestao sam da je volim, osim kao majku moje dece, ne privlaci me i ne zanima me vise. Da li po tebi ja vise nikada nemam nikakav izbor?
Ne, nego ce taj neko lepo sesti sa zenom/muzem i dogovoriti se oko platonskog roditeljskog odnosa. Bice cimeri medjusobno, ali ce biti roditelji detetu. Sve dokle to dete ne odraste dovoljno da shvati razvod, taj par ce gutati knedlu i bice cimeri. Ako im se ovo ne svidja, onda nek upropaste decu psihicki, oderu kozu jedan drugom na sudu i zive u mrznji ceo zivot. Sta god im je lakse i bolje.
ИзбришиInace, ja se ovim ne bavim vec - prevencijom. Ovde nema mnogo veoma pametnih poteza vec samo poneka sanacija i to je to. Greska je pocinjena i posledice ce se trpeti hteo taj par to ili ne. Meni su deca najbitnija.
Ne pricam napamet, vec sam vec video taj model dogovora zbog male dece. Sto se tebe tice, imas izbor ali nisi na prvom mestu (ako me razumes). Nagledao sam se mladih ljudi cija je psiha trajno upropastena zbog razvoda njihovih roditelja (cast izuzecima). Oni nisu rekli "Da" na to maticaru. E sad, ako ti je zena psihicki labilna (da se tako izrazim), postoji izuzetak gde je bolje razvesti se i izboriti za starateljstvo.
ИзбришиKoliko sam primetio Spartanac, ljudi vole samo iz sebicnih razloga. Devojka ce mene da voli zato sto sam ja sposoban da uradim neke stvari za nju (da je nasmejem, pruzim sigurnost, da ucinim da se oseca specijalno...), a ne zato sto sam super licnost. Kada prestanem da cinim te stvari, sledi sut karta.
ОдговориИзбришиPosebno me fascinira ponasanje ljudi na sahranama. Uvek se pitam koji je glavni razlog zbog kojeg ljudi tuguju za pokojnikom. Ljude nije briga za pokojnika, vec tuguju jer taj isti nije vise u stanju da cini odredjene stvari za njih zbog kojih su ga voleli.
Tu dolazim do zakljucka da su ljudi u svojoj srzi sebicni. Sto vise razmisljam o tome, sve vise mislim da sam u pravu i tesko mi je da se pomirim sa tim.
Evo kontra primera: Kada nekome pomognem i ne trazim nista za uzvrat, da li je to zaista iz nesebicnosti i dobrote moje duse ili samo zato sto ce pomoganje da ucini da se i sam bolje osecam? Iako nisam trazio nista za uzvrat od te osobe, ipak sam dobio to da se bolje osecam, a vrlo dobro sam znao da cu to dobiti pre nego sto sam pristao da pomognem.
Kada posaljem sms za pomoc deci u vezi lecenja, da li sam poslao zato sto zaista brinem za to dete ili da bih se bolje osecao? Kako uopste moze da me bude briga za neko dete koje nikada nisam ni video ni cuo?
Ova pitanja me muce u zadnje vreme i cesto se zapitam da li sam dobra osoba ili samo cinim dobre stvari da bi to moglo da mi se vrati. Da li je uopste bitno kakva sam osoba ili je bitnije sta doprinosim drustvu? Da li sam shvatio gorku istinu u vezi ljudske prirode ili sam ja jednostavno sebicna osoba pa samo to vidim u drugim ljudima? Iskreno bih voleo da malo vedrije razmisljam.
Ja zelim da budes u vezi sa osobom koja je davalac. Tako je, radices stvari za nju, ali ce takodje i ona raditi stvari za tebe (cak i vise). U srzi smo mi prave pravcate zivotinje sa svim instiktima. Covek se postaje. Covek se uci da bude. Covek se stvara od malena. Neko postane veliki covek, dok neko ostane zivotinja. Vecina su izmedju. Ne gledaj ni u dugu ni u jarak. Gledaj stvari onakve kakvim jesu.
Избриши