Za sreću se bori

Bio je to period kada sam se fokusirao na karijeru. Moja ambicija da budem uspešan sa ženama je išla rame uz rame sa ambicijom da postanem nešto statusno zadovoljavajuće (sebi i mojim roditeljima). Taj put me je odveo ka životu u drugom gradu i stažiranjem u trećem.

U tom trećem, jedna priča počinje:

Bio sam dugo slobodan tada. Zbog prirode obuke i prirode stažiranja, nije bilo moguće ostvariti ni jedno značajno upoznavanje, a kamoli broj telefona/sastanak. Ja sam prestao da očekujem nešto značajno na ljubavnom polju. Jednostavno, bilo mi je bitno da sredim život prvo pre nego što delim moj život sa nekim.

Jednog od retkih slobodnih popodneva, ja i moj kolega/drug smo išli popiti pivo u obližnjem kafiću. Tu je radila jedna konobarica, visoka, zgodna, duga crna kosa, izrazene jagodice, svetlo kestenjaste oci, prelep ljubazan osmeh. Kao žestoko istrenirana osoba (ranije sam balavio kao mladi majmun na prelepe žene), takve žene samo primetim i ne pridajem mnogo značaja. To mi je sistem strpljenja, odbrane, zavođenja i posmatranja pre svega. Pogotovo sa devojkama kome je posao da budu ljubazne.

Pošto nismo iz tog grada, dotična devojka (Anja) i njena drugarica su nam poželele dobrodošlicu i posvetile malo pažnje. Tek sada se postavila na mom radaru kao potencijalna osoba za moje delovanje. Postavile su dosta pitanja i želele su da znaju više što je bio dobar znak. Otišli smo, ali Anja se u mojoj glavi zacementirala kao "Lepa Anja".

Naravno, posle nekoliko dana smo otišli ponovo. Opet njih dve, opet razgovor, ali sada prisniji. Bilo mi je primetno da se Anja fokusirala na mene. Na kraju, pitao sam je za broj i dobio ga bez pogovora, bez zadrške, bez pitanja koji je moj i bez pitanja "Šta će ti?".

Previše sam je znao za kafa sastanak pa sam rešio da je pozovem u obližnjoj piceriji na prvi duži sastanak. Prihvatila je bez ikakvog komentara. Tog dana sam obukao najbolje što imam i našao se sa njom. Nije kasnila. Nosila je belu letnju haljinu koja je naglašavala sve ostalo. Bila je prelepa. Naravno, potisnuo sam bilo kakvo uspaljivanje i rešio da imam sastanak na visokom nivou. Nekad me ta disciplina odvuče od mojih prirodnih crta, ali zato je ona ispoljavala visok nivo komfora i prirodnog ponašanja. Na pitanja mi je odgovarala sa savršenom količinom informacija kako bi ja stvorio realnu sliku. Ni premalo, ni previše reči. Silom prilika je odrasla u siromaštvu, na selu, ali sa srećnim detinjstvom. Izgubila je rano oca zbog leukemije, neposredno nakon dobrovoljnog čišćenja osiromašenog uranijuma u Bosni (saznah kasnije taj detalj). Nije htela da se sastanak mnogo vrti oko toga već da ima pozitivnu notu - i stvarno jeste imao. Kada sam je ispraćao kući, pojavio se prirodan trenutak za poljubac i poljubili smo se.

Sedam odličnih sastanaka kasnije, moje stažiranje se završilo i ja sam morao da se vratim u svom gradu 35km od tog. Naravno, nastavili smo sa sastančenjem, ali je bilo očito teže i ređe. Jednog popodneva doduše dobih poziv na kafu od nje - ono što je bilo drugačije je to što se preselila u moju zgradu šest spratova niže. Te večeri, mi smo zvanično počeli vezu - koja i dalje traje.

Interpretacija:

Anja je osoba koja je bila dugo sama pre mene. Ili joj se svidiš mnogo - ili ne postojiš. Ja sam tog popodneva itekako postojao. Toliko da je saznala mnoge stvari o meni i pre prvog sastanka, još više između prvog i drugog. Nakon prvog sastanka je znala da ja ne znam gde živi i šetala me je po poprečnim ulicama kako bi taj sastanak duže trajao. Saznala je rano iz svojih detektivskih izvora gde živim i da nemam nikog. "To je taj momak" - rano je shvatila. Sa lakoćom je radila prave stvari na sastancima jer upravo zbog takvih sastanaka sam i napisao koje su to prave stvari po meni. Jednom se javila drugarici na telefon i nakon dvominutnog razgovora sam je zamolio da to ne radi kada je sa mnom na sastanku. Mesecima je držala isključen telefon u torbi.

Moje preseljenje je bio pravi test. Ja sam radio, ona je radila i logistika viđanja je postala otežavajući faktor. Nije me htela izgubiti zbog logistike - niti bilo čega drugog. Skupila je nedovoljno para, iznajmila stan bez ikakvog plana plaćanja i bez posla. U njenoj glavi to je bilo pitanje opstanka naše veze i stavila je sve na kocku. Napustila je posao, porodicu i prijatelje u svom gradu, i došla u moj. Imala je za kiriju i da se hrani 15 dana.To znači da i pri eventualnom pronalasku posla, ne bi imala da jede ostatak dana do plate. Majka joj je već pomogla koliko je mogla. Srećom, zaposlila se u restoranu brzo i sa dobrim uslovima, ali je i pored toga provela gladna nekoliko noći. Ništa joj nije bilo bitno, rekla mi je kasnije. Samo da sam blizu. U to vreme, ja sam bio statusno niko, malu zaradu, stara kola i imao jednu malu sobu kod roditelja. Sada, kada imam sve i kada joj kupujem skup poklon, podsetim se da je bila sa mnom i da me je volela kada nisam imao ništa materijalno niti izvesnu budućnost.

Imao/imam sam nju i ona je imala/ima mene.

Anja ti si predstavnik dobre žene koja voli. Bila si uz mene ne samo kada je sve bilo savršeno već i kada je bilo problema, kada sam ispoljavao ne tako lepe osobine i raspoloženja, kada smo imali malo para, kada smo bili zaključani, kada smo bili bolesni. Za sebe znam da sam dobar čovek, ali ti si mi pokazala šta je stvarno dobro organsko ljudsko biće. U znak zahvalnosti ću ti pružiti život vredan življenja i ispuniti sve tvoje želje vezane za mene i skoro sve tvoje hirove iako znam da imaš dva puna ormana garderobe.

A vi momci, podsetite se na ovu priču kada vam kaže da želi da potvrdi sastanak porukom, kada vas pita šta će vam broj, kada skraćuje sastanak na pola, kada priča o budućnosti bez vas i kada gleda na vas kao na smetnju.

Nisam rekao 98% stvari jer je meni moj ljubavni život kao hram i najbolji hramovi su oni u prašumi koje niko ne vidi.

Jednostavna istina, koja je važnija od detalja, glasi:
Ako ste spremni, i imate malo sreće da prilika naiđe, sve će ići "magično" po planu.

Na vašoj sam strani.

Moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgo su tu da budete spremni.