Ili ćete se venčati, ili ćete raskinuti.

Kada uđete sa nekim u vezu, trećeg nema.

Ja lično, teško podnosim raskide. Ne želim da budem ona strana koja ostavlja, niti ona koja je ostavljena. Želim mir i ljubav i sreću i kafu dok pišem ovo sada... Ali zašto bih ja to spontano dobio? Čak i kafu moram sad sam da skuvam.

Ono što mene razlikuje od prosečnog muškarca je što sam brzo izašao iz začaranog kruga - Upoznam nekog, maštam, osećam se super, osećam da nešto nije u redu, padam na nos. Taj krug može da postoji čak i kada ne izlazim sa tom osobom, a kamoli kada smo u vezi i kada mogu da maštam svašta na osnovu samo par relativno normalnih sastanaka.

Imam još jedan začaran krug. Mlad si i glup, padaš jer si mlad i glup, shvataš da si mlad i glup, učiš na greškama i ojačavaš, nisi više toliko mlad niti toliko glup, devojka se duboko zaljubi u tebe jer nisi više glup a i zato što nisi više slab. Ona misli da si jak zato što si rođen takav za nju, a ti si jak zato što si preživeo mikrouništavanje stotina žena. Nastavile bi da te uništavaju da pričaš i žališ se o tome i tako bi ostao zauvek u tom krugu i tvoji geni bi umrli zajedno sa tobom. Prestale su da te uništavaju zato što si sada jak i ne žališ se i znaš da je tvoja prošlost odigrala ulogu.

Realnost je da se prave osobe teško pronalaze, i to važi za svakog. Neko i shvata ovu realnost - ali onda se preda. Pretrpi razočaranje jednom, dva puta i preda se. Lakše mu tako... Onda, kada želi da pokrene neku priču, teško mu je jer treba da transformiše celu svoju ličnost za jednu jednostavnu radnju. Započinjanje razgovora ili traženje broja telefona na primer.

Još jedna realnost je da - ili ćete raskinuti, ili ćete se venčati. Ja želim da okrenete ovu realnost u svoju korist. Prva stvar koja može da se primeni, a važi i za muškarce i za žene, je da prestanete da se trudite za nekog kog 100% sigurno znate da neće biti vaš bračni partner. U praksi to izgleda ovako: Svaka ima potencijalnu šansu koju vodim na prvi sastanak. Trenutak kada pokaže osobinu koju ja 100% ne želim kod bračnog partnera, to je zadnji sastanak. Na primer, ja imam psa - dotična ne voli pse, ili meni je vernost broj jedan, ona ima princip kontakt sa bivšima. Još jedna dobra primena je, ako stvari dobro idu, znam da će taj početni period od prvih dva meseca pamtiti ceo život i prepričavati ga prijateljima i deci. To nam daje posebnu inspiraciju da ga učinimo što boljim mogućim.

"Imaću pet kombinacija" vodi do pet raskida. Ne mora da budu dramatični, ali ako se mere u desetinama, definitivno će uticati na samopouzdanje koje predstavlja trećinu našeg karaktera. Druga stvar - specijalizovaćete se za lakše žene jer ćete ići linijom manjeg otpora. Onda kada neka žena očekuje neko ponašanje na nivou, a vi specijalizovani za lakše žene, desiće se da pogrešnim postupcima izgubite šansu IAKO imate traženi karakter.

Shvatite da je ljubavni život ozbiljna stvar. Nije samo da li ćete imati žensko pored sebe ili ne, već da li ćete imati životnog partnera da delite sreću i nesreću u životu, ili biti sami sada i u starosti. Da li ćete imati decu ili ne. Ako vas ni jedna neće, nećete imati ništa od toga i sami ste krivi.

Moj ključ uspeha - spolja duhovit, lak za razgovor, što prijatnije raspoloženje, empatičan, ne pričam mnogo ali kada pričam trudim se da bude u pozitivnom duhu i duhovito... Unutra vrlo ozbiljno shvatanje trenutnog procesa, progresa i života, disciplina, samokontrola, kriterijum, predviđanje i analiziranje, ali i zahvalnost i neka dublja sreća.

Više u mojim knjigama Ključ i Dijamantsko jezgro

Mračna energija

Ljudi su retko onakvi kakvi se predstavljaju da budu. Iza maski ljubaznosti i asertivnog ponašanja uvek postoji neka mračna strana - Neka nesigurnost, neka pohlepa, neka agresija koju ljudi blokiraju od vidika javnosti. Međutim, taj naš sistem blokade nije savršen i nema dovoljnu jačinu pred naglim impulsom obično nakupljene mračne energije. Taj sistem, želeći na prikrije impulse, ima običaj da pokaže suprotne osobine - Ljubaznost, velikodušnost, jačinu... Kod većine ljudi mračna strana je neprimetna. Ponekad međutim primetimo trenutak kada se njihovo ponašanje jednostavno kosi sa našom percepcijom njihovog karaktera. Podli komentari, rizično klađenje, pogrdna kritika, ishitrene odluke... Sve to pokazuje da iza čoveka vrema njegova senka. Karl Jung je studirao ovo i on smatra da senka čak ima i dubinu. Ono što je moj princip ovde, a i u većini stvari je da krenemo od sebe.

Gde je naša mračna energija? Tu je... Uvek je tu.

Još od detinjstva, moji roditelji su me učili da budem čovek. Da se ponašam u skladu sa moralnim vrednostima, da ne lažem, da ne kradem, da poštujem druge i sebe. Ukratko, imali su najbolju nameru. Ne mogu da kažem da nisu uradili dobar posao. Odupreo sam se kriminalu, drogi, alkoholu, kocki itd. Ali daleko od toga da sam bio bezgrešan. Bio sam povodljiv, počeo rano da pušim i da se družim sa sumnjivim tipovima, da donosim neke diskutabilne odluke, da upišem daj šta daš srednju školu, a i poneki fizički okršaj mi nije bio stran.

Ono što je glavna poenta ovde je da sam ja mislio da je svrha čoveka neka površna zadovoljstva i zadovoljenje ega. Nisam ni najmanji pojam imao o tome šta znači biti čovek. I dalje nemam potpun odgovor, ali znam jedno - Svi imaju mračnu stranu i retko ko to priznaje sebi.

Ono što je glavni pokazatelj mračne strane je gde ode nakupljena energija bez kontrole. U mom slučaju, to je agresija (ne mešajte ovo sa manama čoveka). Ranije se ispoljavala tako što sam vokalan kada je rasprava u pitanju, pa čak i do mržnje osoba koje su mi subjektivno nanele bol ili frustraciju. Ono što je gore od svega je da ja nisam bio svestan toga. Ja sam mislio da je sve to normalno ponašanje.

Ne, nije normalno ne znati ko si. Nije normalno imati sebi nepredvidivo ponašanje. I nije normalno svojim mračnim stranama upropaštavati odnose.

E sad, sigurno se pitate, možemo li se promeniti. Odgovor je NE. Ono što možemo da uradimo je težište ovog članka. Možemo da nakupljenu mračnu energiju kanališemo u nešto pozitivno. Možemo čak i ceo život oslanjati se i crpeti našu mračnu energiju.

Da li znate koliko energije je potrebno da se završi fakultet koji ne mirišete?

Da li znate koliko energije je potrebno da se napiše knjiga?

Da se ima uspešna vojna i IT karijera?

Tona. Ona ista koja nema šanse da se iscrpi iz nečeg samo moralnog. Mora iz celog bića. Mora da jedeš život inače ćeš ili eksplodirati ili implodirati. Bez moje mračne strane ne bi dovršio ništa i ne bi postao niko.

Na svakodnevnom nivou, kanališem svoju mračnu energiju na trening u teretani, trening plesa i trening borilačkih veština. Sve to je držalo energiju pod mojom kontrolom. Pustim je kada želim da je pustim i zadržim je kada želim da je zadržim (kada me neko provocira na primer). Ono što ne može da se uradi, a mnogi pokušavaju, je da je zadržavaju non stop plašeći se da ne izađe nešto nemoralno. Pa izaći će, i to sa kamatom.

Biti čovek nije naivno. Mi smo bre životinje. Mi smo životinje koje moraju da spoznaju sebe i tek tada postanu ljudi - Inače smo životinje koje liče na ljude i eto pričaju. A iza ugla bez pravila bi mi ruku odgrizli.

Šta sam saznao do sada šta je biti čovek:

Čovek prvo zna sebe i svoje životinjske i ljudske instinkte, prepoznaje čoveka i životinju u drugom, ne sudi, ne napada ali se brani, empatičan je umesto narcisoidan, davalac je, svestan je da je jedan u sedam milijardi i da se ne vrti sve oko njega, slavi ljubav, kontroliše strah, ume najistinskije da voli.

Sretao sam ljude koji su u spoljašnjosti propalice, kurve i pijanci. Sretao sam životinje direktore preduzeća, diplomate, oficire, bankare.

Zapamtite momci, budite ljudi pre svega. Saznajte šta je dobro i šta loše kod vas. Crpite nakupljenu energiju u nešto produktivno, ne sudite sebi ni drugima. Volite sebe i volite ostale ljude.

Na vašoj sam strani.

Pročitajte i:

Opsesija

kao i moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgro

Ruka na kvaku dok ne budeš u braku

 

Ovo me momci nije naučio niko. Ovo imam od rođenja. Nikada nisam savio kičmu da smanjim bol. Pa makar bio nepodnošljiv. Makar umirao. O čemu se radi ovde?

Često puta dolazimo u situaciju manjih, srednjih i velikh konflikta (velikih ne često nadam se) sa devojkom. Često niko nije u pravu. Često, treba da popustimo oko nekih sitnih stvari - Neka stoji saksija tu, neka se kupi nešto skuplja garderoba, neka se promeni mesto izlaska, neka se poseti ne baš tako drag njen prijatelj... 

Ali, dođu situacije kada i srce i duša i mozak i telo kažu da si u pravu. Stavljaš ruku na panj - U pravu si sada. Ponekad, baš u tim situacijama dođe do konflikta - Manjeg, srednjeg ili velikog. 

U svakom slučaju - Ne popuštaj!

E sad momci, lako je reći "Ne" kada ona želi da vam okreči dnevnu sobu pink bojom. Šta ako traži da se useli kod vas posle dva meseca? Šta ako želi da joj platite školarinu posle šest meseci? Šta ako želi odmah decu? Šta ako traži oproštaj što se videla sa bivšim? Šta ako ucenjuje da se odreknete nečega vama vrednog? (prijatelja, slobode, hobija).

Ne - pa makar me ostavila i umro posle toga. Jedino tako će vas prava istinski voleti. Pogrešna za vas će vas ostaviti.

Dobra vest je da, ako disciplinovano upotrebljavamo "Ne" kada znamo da smo u pravu, ne bi trebalo da dolazimo u velika iskušenja. Ona tada zna da ćemo je ostaviti bez osvrtanja.

Kada odaberete pravu na osnovu njene zaljubljenosti i njenog karaktera i krenete u ozbiljnu priču kao što je brak, neće osećati ruku na izlaznim vratima, ali vas neće izdati.

Do tada - nek oseća da vi u svakom trenutku možete da odete, da se odljubite ili da nađete drugu ako pomisli da radi nešto što je u suštini pogrešno. To vas čini izazovom u vezi (često pitanje) i to vam gradi samopoštovanje.

Na vašoj sam strani

Pročitajte i:

Strah od odbacivanja

Reči šapuću, dela vrište

Opširnije u mojim knjigama Ključ i Dijamantsko jezgro.

Za sreću se bori

Bio je to period kada sam se fokusirao na karijeru. Moja ambicija da budem uspešan sa ženama je išla rame uz rame sa ambicijom da postanem nešto statusno zadovoljavajuće (sebi i mojim roditeljima). Taj put me je odveo ka životu u drugom gradu i stažiranjem u trećem.

U tom trećem, jedna priča počinje:

Bio sam dugo slobodan tada. Zbog prirode obuke i prirode stažiranja, nije bilo moguće ostvariti ni jedno značajno upoznavanje, a kamoli broj telefona/sastanak. Ja sam prestao da očekujem nešto značajno na ljubavnom polju. Jednostavno, bilo mi je bitno da sredim život prvo pre nego što delim moj život sa nekim.

Jednog od retkih slobodnih popodneva, ja i moj kolega/drug smo išli popiti pivo u obližnjem kafiću. Tu je radila jedna konobarica, visoka, zgodna, duga crna kosa, izrazene jagodice, svetlo kestenjaste oci, prelep ljubazan osmeh. Kao žestoko istrenirana osoba (ranije sam balavio kao mladi majmun na prelepe žene), takve žene samo primetim i ne pridajem mnogo značaja. To mi je sistem strpljenja, odbrane, zavođenja i posmatranja pre svega. Pogotovo sa devojkama kome je posao da budu ljubazne.

Pošto nismo iz tog grada, dotična devojka (Anja) i njena drugarica su nam poželele dobrodošlicu i posvetile malo pažnje. Tek sada se postavila na mom radaru kao potencijalna osoba za moje delovanje. Postavile su dosta pitanja i želele su da znaju više što je bio dobar znak. Otišli smo, ali Anja se u mojoj glavi zacementirala kao "Lepa Anja".

Naravno, posle nekoliko dana smo otišli ponovo. Opet njih dve, opet razgovor, ali sada prisniji. Bilo mi je primetno da se Anja fokusirala na mene. Na kraju, pitao sam je za broj i dobio ga bez pogovora, bez zadrške, bez pitanja koji je moj i bez pitanja "Šta će ti?".

Previše sam je znao za kafa sastanak pa sam rešio da je pozovem u obližnjoj piceriji na prvi duži sastanak. Prihvatila je bez ikakvog komentara. Tog dana sam obukao najbolje što imam i našao se sa njom. Nije kasnila. Nosila je belu letnju haljinu koja je naglašavala sve ostalo. Bila je prelepa. Naravno, potisnuo sam bilo kakvo uspaljivanje i rešio da imam sastanak na visokom nivou. Nekad me ta disciplina odvuče od mojih prirodnih crta, ali zato je ona ispoljavala visok nivo komfora i prirodnog ponašanja. Na pitanja mi je odgovarala sa savršenom količinom informacija kako bi ja stvorio realnu sliku. Ni premalo, ni previše reči. Silom prilika je odrasla u siromaštvu, na selu, ali sa srećnim detinjstvom. Izgubila je rano oca zbog leukemije, neposredno nakon dobrovoljnog čišćenja osiromašenog uranijuma u Bosni (saznah kasnije taj detalj). Nije htela da se sastanak mnogo vrti oko toga već da ima pozitivnu notu - i stvarno jeste imao. Kada sam je ispraćao kući, pojavio se prirodan trenutak za poljubac i poljubili smo se.

Sedam odličnih sastanaka kasnije, moje stažiranje se završilo i ja sam morao da se vratim u svom gradu 35km od tog. Naravno, nastavili smo sa sastančenjem, ali je bilo očito teže i ređe. Jednog popodneva doduše dobih poziv na kafu od nje - ono što je bilo drugačije je to što se preselila u moju zgradu šest spratova niže. Te večeri, mi smo zvanično počeli vezu - koja i dalje traje.

Interpretacija:

Anja je osoba koja je bila dugo sama pre mene. Ili joj se svidiš mnogo - ili ne postojiš. Ja sam tog popodneva itekako postojao. Toliko da je saznala mnoge stvari o meni i pre prvog sastanka, još više između prvog i drugog. Nakon prvog sastanka je znala da ja ne znam gde živi i šetala me je po poprečnim ulicama kako bi taj sastanak duže trajao. Saznala je rano iz svojih detektivskih izvora gde živim i da nemam nikog. "To je taj momak" - rano je shvatila. Sa lakoćom je radila prave stvari na sastancima jer upravo zbog takvih sastanaka sam i napisao koje su to prave stvari po meni. Jednom se javila drugarici na telefon i nakon dvominutnog razgovora sam je zamolio da to ne radi kada je sa mnom na sastanku. Mesecima je držala isključen telefon u torbi.

Moje preseljenje je bio pravi test. Ja sam radio, ona je radila i logistika viđanja je postala otežavajući faktor. Nije me htela izgubiti zbog logistike - niti bilo čega drugog. Skupila je nedovoljno para, iznajmila stan bez ikakvog plana plaćanja i bez posla. U njenoj glavi to je bilo pitanje opstanka naše veze i stavila je sve na kocku. Napustila je posao, porodicu i prijatelje u svom gradu, i došla u moj. Imala je za kiriju i da se hrani 15 dana.To znači da i pri eventualnom pronalasku posla, ne bi imala da jede ostatak dana do plate. Majka joj je već pomogla koliko je mogla. Srećom, zaposlila se u restoranu brzo i sa dobrim uslovima, ali je i pored toga provela gladna nekoliko noći. Ništa joj nije bilo bitno, rekla mi je kasnije. Samo da sam blizu. U to vreme, ja sam bio statusno niko, malu zaradu, stara kola i imao jednu malu sobu kod roditelja. Sada, kada imam sve i kada joj kupujem skup poklon, podsetim se da je bila sa mnom i da me je volela kada nisam imao ništa materijalno niti izvesnu budućnost.

Imao/imam sam nju i ona je imala/ima mene.

Anja ti si predstavnik dobre žene koja voli. Bila si uz mene ne samo kada je sve bilo savršeno već i kada je bilo problema, kada sam ispoljavao ne tako lepe osobine i raspoloženja, kada smo imali malo para, kada smo bili zaključani, kada smo bili bolesni. Za sebe znam da sam dobar čovek, ali ti si mi pokazala šta je stvarno dobro organsko ljudsko biće. U znak zahvalnosti ću ti pružiti život vredan življenja i ispuniti sve tvoje želje vezane za mene i skoro sve tvoje hirove iako znam da imaš dva puna ormana garderobe.

A vi momci, podsetite se na ovu priču kada vam kaže da želi da potvrdi sastanak porukom, kada vas pita šta će vam broj, kada skraćuje sastanak na pola, kada priča o budućnosti bez vas i kada gleda na vas kao na smetnju.

Nisam rekao 98% stvari jer je meni moj ljubavni život kao hram i najbolji hramovi su oni u prašumi koje niko ne vidi.

Jednostavna istina, koja je važnija od detalja, glasi:
Ako ste spremni, i imate malo sreće da prilika naiđe, sve će ići "magično" po planu.

Na vašoj sam strani.

Moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgo su tu da budete spremni.

Strah od odbacivanja

 

Imam jednu vrlo zanimljivu priču iz mlađih dana. Priču za koju znam da nije samo moja. Priču koja može da se dešava iznova i iznova ceo život. Priču o korenu...

U prvoj vezi koja je, recimo ozbiljnija, u kojoj oboje smatrate jedno drugo partnerima, se konstantno dešavaju nove i jedinstvene situacije. Ja sam se tada prvi put susreo sa "Hej, idem sada u subotu kod druga na rođendan. Pravi žurku u ... lokalu". 

Nismo se dugo zabavljali tada. Ljudi su imali izbor da zovu parove ili ne, i mnogo češće je bilo ne. Nisam poznavao tog druga, niti bilo koga ko bi išao. Osetio sam nešto što je meni bilo blago uznemirujuće. Sada znam tačno šta je - To je situacija van moje kontrole. Nisam mogao sam sebe da pozovem, niti sam mogao iz mnoštva ličnih etičkih i praktičnih razloga da joj kažem "Ne idi" (nisam tiranin, a i da jesam, dovoljno sam bio pametan da znam da ništa ne bih postigao a izgubio mnogo). Jedino što mi je preostajalo da uradim je da pitam par pitanja u vezi identiteta osobe koja slavi i da kažem "Lep provod", ostavljajući sebe blago uznemirenog i u blagoj neizvesnosti. Mnogo pijanih muškaraca, pored moje verovatno pijane devojke mi nije ulivalo sigurnost.

Kada se vratila, jedva sam čekao da je pitam kako se provela (u prevodu šta se dešavalo). Rekla mi je par nebitnih stvari za mene i onda... "Prišao mi je jedan momak i muvao me je". Blago uznemirući osećaj od ranije je postao uznemirujući. Vrlo lako, taj osećaj prelazi u pasivnu agresiju. Hteo sam znati sve detalje jer sam mislio da ću se tako osećati sigurnije i da će se sve vratiti u normalu. Čuo sam detalje i pustio da taj dan prođe sa samo blagom raspravom. To je tako bilo u mojoj glavi tada.

Ta pukotina u mom samopouzdanju, a i njenim emocijama prema meni zbog toga se širila i snosio sam posledice zbog toga kasnije. Ono što je bitno u ovoj priči je to koliko bih voleo da sam bio zreliji u ovakvim situacijama u životu.

Nemojte pogrešno da me shvatite. Bol u ljubavnom životu je realna, strah je realan. Nije rešenje u potiskivanju emocija. Ono što sam želeo je da budem zreliji i hrabriji i sve ono rđavo se počisti time.

Bio sam ranjiv jer nisam imao ni jednu liniju odbrane. Sve mi je dopiralo do srca i kada se to vrati kroz unutrašnji proces, ono što izlazi je nezabavan nesiguran momak koji daje pasivno agresivne komentare. I to je samo početak za neke momke... 

Te linije odbrane su težište ovog članka. Hajde da krenemo od sebe prvo.

"Nek me prevari ako je glupa" stav je prva linija odbrane. Najlakše mi je tako da objasnim. Radio sam na sebi, zdrav sam, lep sam. nemam poroke, statusno i finansijski sam zadovoljan, nezavistan sam, duhovit sam, alfa sam, redak sam, zavodljiv sam, poželjan sam...  Sve u svemu kvalitetan sam primerak muškog roda i ne može me devojka lako zameniti. U suštini, koja god pozitivna slika o sebi koja je bliska realnosti (nadam se). Nevernu ženu međutim ja lako mogu da zamenim i tačka.

Druga linija odbrane je njen nivo zaljubljenosti. Maksimalno zaljubljena žena ne vara ni pod kojim uslovima. Postoji poseban članak o tome.

Treća linija odbrane je poznavanje sebe i ljudske prirode. Svi mi imamo nesigurnosti... Moj otac je često išao na ratište kada sam bio mali i dolazio je samo na dva dana jednom mesečno u toku delovanja. Kako sam ja kao dete od 5 godina mogao da shvatim to? Ja sam to doživljavao bukvalno kao odbacivanje i definitivno se to naplaćivalo sve dokle nisam postao svestan mnogo kasnije. Takođe sam želeo i više i kvalitetnije pažnje žena nego što sam imao u adolescenciji što je vrlo moguće stvorilo vakum. Poznavanje ženske prirode je takođe odbrana. Prevara nije događaj već vrhunac procesa. Procesa koji možda traje mesecima. Ako se nešto desi, znaci su postojali sve od dana kada je prestala da bude maksimalno zaljubljena.

Četvrta linija odbrane je ona praktična. Neće život da mi stane kada je moj partner odsutan. Izlazim i ja, družim se i ja. Pa i popijem neku i ja... Pa nek ona malo misli šta ja radim... (bez zle namere naravno). Kada se prođu malo situacije koje mogu da okinu neke emocije, a ne dešava se ništa značajno, prirodno se stiče poverenje i poboljšava kvalitet veze.

Momci, da vam kažem nešto za kraj - Neće je zadržati uvid u njen telefon, u njenu istoriju na pretraživaču, skriveni mikrofon ili kamera, praćenje, privatni detektiv... Ništa od toga! Zadržaće je njena ljubav prema vama i vaš karakter. Kada to imate, opustite se. Uvek će više hteti da ide sa vama nego bez vas. Ako to nemate, sve može biti pretnja. Ako se svađate non stop, svi su bolji od vas. Čak i oni sa glupim forama. Ako nema vašu pažnju, svi sa malo pažnje su bolji. Ako vas ne voli, svako može da joj se svidi...

Ljubavni život nije zajebancija. Niko ne brine o vašem srcu ako ga vi ne zaštitite. 

Na vašoj sam strani.

Moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgro su tu da vam pomognu.

Kriterijum

Uvek sam se pitao zašto je bilo toliko lako da se zaljubim kada sam bio dete, a sve teže i teže kako su godine prolazile. Na početku mog života u delu muško ženskih odnosa, dovoljno mi je bilo da je smatram lepom. Lepa devojka po meni i ja sam zaljubljen. To je to. I dugo je tako bilo. Osnovna škola, lepa devojka, ponaša se kao govno prema meni - Nema veze, zaljubljen sam. Bilo je tako sve dok nisam osetio neku bol od strane lepe devojke. Tuđa iskustva ovde nisu pomagala. Morao sam sam da osetim i to je bilo kada sam imao 16. Bila je lepa, bio sam dobar, zaljubljen i prepušten. Trajao sam samo nekoliko sastanaka. Posle je počela da me ignoriše dok ne shvatim da joj se ne dopadam više. Možda joj se nikada nisam ni dopadao, ko zna. Uglavnom, rodio se moj prvi neki svesni kriteriijum (ako računam da je lepota nesvesni kriterijum). 

Moj prvi kriterijum pored njene lepote je bio - Da joj se dopadam. Vrlo sam emotivna osoba i rodio se zbog zaštite. Ni sanjao tada nisam da je ovaj kriterijum sam po sebi vrlo visok i zahtevan za prosečnog muškarca. Pogotovo sada u eri interneta i profila na socijalnim mrežama.

Ok, rešio sam da radim na tome. U školu sam uvek išao namirisan i nameštao frizuru.  Trudio sam da nasmejem devojke i da im se dopadnem. I onima koje su lepe i onima koje nisu. Kriterijum je radio par godina i ne sećam se da sam bio sa nekom devojkom kojoj se nisam inicijalno dopao i da sam bio svestan toga. Štitio me je i doneo neku sreću i zadovoljstvo nekoliko godina gde sam ja bio taj koji je imao neku dozu kontrole. Nisam jurio za ženama koje me nisu htele što je ogroman uspeh u tim godinama. Iskreno, nisam se nešto ni zaljubljivao što je doprnosilo iluziji uspeha sa ženama generalno i dozi kontrole. Tako je bilo do 19.

U 19 sam imao prvu dugu vezu koja je trajala godinu dana. O njoj već znate iz prethodnih članaka i knjiga. Uglavnom nije se slavno završila. Saznao sam da je bila paralelno sa mojim dobrim drugom zadnjih mesec dana. U drugim tekstovima postoje perspektive tog događaja, ali ona vezana za ovaj članak je da se rodio moj drugi kriterijum - Ona mora da mi bude verna. Opet iz straha. Opet zaštitnički. Opet crvena linija za sve buduće devojke.

Posle toga, kako su godine išle u mojim dvadesetim, kriterijumi su se samo povećavali. Pa se tu rodili fleksibilnost karaktera i nesebična priroda kao novi kriteriumi i crvene linije. Ovog puta to nije bilo iz straha već iz analize sa kim je moguće imati prihvatljiv život čak i kada je samo zabavljanje u pitanju. Nakon ovoga su došli i kriterijumi kao što su zajednička interesovanja i teme za razgovor, principi, razumevanje, okolina, zdravlje... Lista je samo rasla.

Činjenica je da su mi visoki kriterijumi doneli zaštitu i sačuvali vreme i novac. Naveli su me da isto tako radim i na sebi i da pružam bar isto toliko koliko i tražim. Ono što su mi takođe doneli je usamljenost, osuđivačku prirodu, kapacitet da emocionalno duboko povredim suprotan pol, pa na kraju i nestrpljivost i remećenje prirodnog toka upoznavanja.

Morao sam da spustim loptu inače bi se pretvorio u nešto što nisam i ne bi imao apsolutno nikog. Shvatio sam da i sam imam puno mana koje bi se videle kad tad i testirale njenu ljubav. Takođe sam shvatio da je ljudsko biće fundamentalno felerično. Morao sam da naučim da volim ženu pored njenih mana. Morao sam da naučim da ne sudim sebi i da ne sudim ženama, da budem tolerantan prema ženama, strpljiv sa ženama, da pokušam da razumem njihove poteze.  Mislim, sve ovo sam studirao ranije, ali je sada bilo iz perspektive onoga što mogu da praštam. Šta mogu da oprostim sebi i šta mogu da oprostim njoj. Ovo je takođe bio proces. Kriterijum je pogotovo na testu kada delite život sa nekim. Naučio sam da, bar što se mene tiče, ona treba da bude ultra inteligentna, razume sebe i svoju prirodu, kao i mene i moju prirodu. Druga opcija je da bude verni pratilac i prepusti meni bitne odluke u životu. Svi ostali slučajevi su prošli loše. Lepo je rekao Lincoln i to je ovde primenjivo - Bolje da jednu vojsku vodi jedan loš General nego dva dobra. Jedino bolje od toga je prva opcija gde se "dva Generala savršeno razumeju i nastoje da donose odluke po vrlo sličnim principima".

Šta je sad naravučenije svega ovoga? Evo šta želim da izvučete iz ovog članka:

- Treba imati kriterijum i određene crvene linije (vernost na primer).

- Pored visokih kriterijuma trebate da budete toleranti i da praštate ono što možete i što je van crvenih linija.

- Ne treba srljati pre i u toku veze i narušavati prirodni tok upoznavanja.

- Treba imati dugu vezu sa osobom pre ulaska u zajednički život sa istom.

- Ne stupati u brak rano. Mi muškarci treba da sazremo za jednu takvu instituciju.

Svi članci sa leve strane su povezani nekako sa ovim tako da sve ih pročitajte ukoliko niste.

Takođe pročitajte i moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgro.

Svrha muškarca

Ovaj članak će nekima pomeriti malo živce, nekima potvrditi intuiciju, nekima probuditi ideje o nekoj velikoj slici o nama muškarcima i našoj svrsi u muškoženskim odnosima.

Vrh planine, zvezda na jelci, srž planete... 

Naša svrha moji muškarci, moji saborci je da brinemo o ženi i deci.

Evo šta sve objašnjava ova svrha iznad:

-Našu nadmoć u fizičkoj snazi.

-Našu emocionalnu prirodu prema ženi.

-Našu strast za novcem koji će obezbediti pristojan život porodice.

-Našu bol kada stupi razvod i kada se deca odvoje od nas prisilno.

Srećni muškarci su oni koji žive život sa ovom svrhom u planu ili ostvarenju. Oni traže ženu da je vole i poštuju i sa istom osnuju porodicu. Oni se bore krvavo za sve. Bore se za nešto što je iznad njih samih. Bore se za tri, četiri, pet života umesto jednog i toliko imaju više motivacije od onog koji se bori samo za svoj.

E sad, postoji more muškaraca koji se udaljavaju od svrhe bilo svesno ili nesvesno ili pukom nesrećom. Priroda im nije podelila najbolje karte što se izgleda tiče i samim tim imaju manji izbor žena, posvećuju se pogrešnim ženama i pate za njima ili ni sa jednom ženom nemaju emocionalnu povezanost, ne zadržavaju prave žene čak i kada ih imaju, posvećuju se previše karijeri i ličnim materijalnim prohtevima, žene pogrešnu ženu, razvode se... 

Shvatite momci da je ostvarenje naše svrhe i naše sreće 90% borba i 10% sreća. Da, potrebno je preživeti pogrešne. Da, potrebno je preživeti samoću. Da, potrebno je preživeti nemaštinu. Da, potrebno je 5-10 godina naći pravu. Da, potrebno je raditi na vezi konstantno čak i kada je nađete. Da, potrebno je odrasti i postati muškarac jer je život ozbiljna stvar, a srećan život vrlo teška stvar.

Shvatite žene da muškarac neće želeti da brine o vama iako mu je to svrha kada ga ne volite, kada mu zvocate, kada ga varate na sitno ili krupno, kada se ugojite 30 kg. On sve ovo iznad shvata kao prevaru i kao izdaju i gubi inspiraciju da sprovodi svoju svrhu sa vama. Tada i dobar muškarac može da se odljubi, prevari, napusti, povampiri se...

Svim muškarcima koji žele da ispune svoju svrhu - Naoružajte se strpljenjem, radite kao crnci da steknete nešto, budite poželjni ženama svojim karakterom prvenstveno, donosite mudre odluke, budite spremni za dobru priliku i... Neka sreća bude sa vama. Univerzum nekako izbalansira sreću i nesreću. Vi budite spremni na sve.

Moje knjige:

Ključ
Dijamantsko jezgro

Razgovor jedan na jedan

Vreme koje nam je dato

Skoro sam rešio da rekapituliram Gospodara prstenova. Fenomenalni filmovi. Gledam ja tako film i Frodo kaže Gandalfu "Voleo bih da se ništa od ovoga nije desilo.". Na to će njemu Gandalf : "Kao i svi koji žive u teškim vremenima. Ne možemo da odlučimo u kojem ćemo vremenu živeti, ali je na nama da odlučimo šta ćemo da uradimo sa vremenom koje nam je dato.". Prvi put kada sam gledao film ova rečenica me je dotakla površno. Ali ove godine baš duboko. 

Pogledajte Klip

Ta scena me je inspirisala da dovedem do svesti ovaj moj princip koji sam pratio i do tad:

Svi ćemo umreti. Svi. Nije pola pola. Nije siromašni, a ne bogati. Nije tužni, a ne srećni - Svi ćemo umreti. Kad ću da živim ako ne sad - Kad? Hoću sad da živim! Hoću sad da volim! Hoću sad da se družim! Hoću sad da napravim nešto smisleno od mog života - Sad! Ovog života. Ne sledećeg. Ne prošlog. Ovog! Nemam drugi.

Hoću da prvo saznam šta znači biti čovek i onda da se trudim svim silama da budem čovek. Jer čovek sam. Nisam životinja. Nisam robot. Čovek sam. Hoću da se povežem sa sobom i sa drugima. Hoću da živim, a ne životarim. Neću da se plašim smrti. Plašim se da ne živim. Želim da živim!

Možda je sudbina da živimo u ovakvim vremenima. Samo zapamtite - Ovo je naše vreme. Naše kratko limitirano vreme. Šta ćemo da uradimo sa vremenom koje nam je dato? - Na nama je.

Pročitajte i:

Pomeranje uma

Moderni muškoženski odnosi

Moje knjige Ključ i Dijamantsko jezgro